CNS

 

Улагања у систем контроле летења и његово унапређење у претходном периоду омогућили су да постојеће стање инфраструктуре у потпуности задовољава међународне стандарде и услове у погледу капацитета и функционалности.

Ваздухопловно-техничку инфраструктуру SMATSA доо чине тачни, поуздани и трајни технички системи са високим нивоом аутоматизације и ниским захтевима одржавања, који задовољавају савремене захтеве у области заштите животне средине. Ваздухопловно-техничка инфраструктура SMATSA доо обухвата:

У оквиру пројекта модернизације FAMUS завршени су инсталација и тестирање и пуштени су у оперативни рад системи који се користе у процесу пружања услуге контроле летења, а који су омогућили почетак оперативног рада у новом објекту Центра контроле летења Београд. Пројектом FAMUS обухваћена је и модернизација система за снимање и репродукцију говорне комуникације и система за дистрибуцију тачног времена на аеродромским контролама летења, као и модернизација навигационих средстава.

 

Аутоматски системи контроле летења

Аутоматски системи контроле летења (АСКЛ) обухватају:

  • AFTN/AMHS систем
  • DPS (Data Processing System) систем

AFTN/AMHS систем

AFTN/AMHS систем се користи за креирање и размену порука у фиксној ваздухопловној телекомуникационој мрежи (Aeronautical Fixed Telecommunication Network – AFTN). У будућој фази имплементације систем ће се користити и за креирање и размену AMHS (Aeronautical Message Handling System) порука.

AFTN/AMHS систем је физички подељен на два функционална дела:

  • Оперативни AFTN/AMHS систем
  • Тестни AFTN/AMHS систем је превасходно намењен обуци оперативног и техничког особља, али се користи и за тестирање нових конфигурација система, чију је функционалности није могуће проверити на оперативном систему.

Оперативни и тестни систем су функционално идентични, с том разликом што је оперативни систем редундантан, док је тестни систем без редундансе у погледу хардверске и софтверске конфигурације. Међусобна повезаност оперативног и тестног система омогућава да се у тестном окружењу располаже реалним порукама, што повећава квалитет обуке особља, али и веродостојност резултата тестирања.

Према основној улози AFTN/AMHS систем се дели на:

  • AIDA-NG систем одговоран за размену AFTN/AMHS порука са међународним партнерима (тренутно су оперативне AFTN везе са Бечом, Будимпештом, Букурештом, Софијом, Атином и Бања Луком) и
  • CADAS систем који се користи за размену AFTN/AMHS порука са домаћим корисницима у ЦКЛ Београд, торњу Београд, ТМА Подгорица, као и у АКЛ-овима Батајница, Вршац, Ниш, Краљево, Ужице и Тиват.

DPS систем

DPS систем је комплексан систем вишеструке улоге, кога између осталог сачињавају:

  • Систем за обраду надзорних података  (Surveillance Data Processing System – SDPS) који обухвата:
  • Системе за конверзију и дистрибуцију сензорских података (радарских и ADS-B података)
  • Системе за трекирање сензорских података и прослеђивање генерисаних трекова ка контролорским радним позицијама и осталим корисницима система
  • Систем за снимање и репродукцију сензорских података и трекова
  • Систем за обраду планова лета и сродних порука (Flight Data Processing System – FDPS)
  • Safety nets and Monitoring aids систем
  • Систем за повезивање дела система у Београду са делом система који је смештен у Подгорици.

SDPS систем пружа контролору летења информацију о стварној позицији ваздухоплова, док FDPS систем обрађује све податке везане за летове (нпр. аеродром и време полетања, аеродром и време слетања, захтевана висина лета, тип ваздухоплова и одговарајућа опрема итд). SDPS и FDPS систем су међусобно повезани што омогућава упаривање података о стварној позицији ваздухоплова и података из плана лета, чиме се даље могу остварити функције приказа саобраћајне ситуације у ваздуху (Air Situation Display), предвиђања конфликта, упозорења на непосредну опасност (Safety nets and Monitoring aids систем) и тиме олакшати посао контролора летења.

Локални FDPS систем у Београду је повезан са глобалним системима преко којих добија иницијалне планове лета, али је повезан и са другим суседним локалним FDPS системима са којима размењује податке о летовима који прелазе из простора надлежности једне у простор надлежности друге јединице контроле летења. Координација између суседних јединица контроле летења је подржана разменом OLDI (On-Line Data Interchange) порука (тренутно су оперативне OLDI везе са суседним партнерима Будимпешта, Загреб, Софија, Скопље, Тирана, Арад, Бриндизи и Букурешт).

DPS систем је физички подељен на два функционална дела (подсистема):

  • Оперативни DPS систем који који је редундантан
  • Тестни DPS систем који се пре свега користи за тестирање нових конфигурација и параметара у систему пре него што се дозволи њихово оперативно коришћење, али и за обуку техничког особља. Тестни систем представља функционалну копију оперативног DPS система с том разликом што је тестни систем сингуларан.

 

Телекомуникациони системи

Специјалност телекомуникација је у оквиру система контроле летења задужена за пружање следећих сервиса:

  1. Ваздух-земља говорна комуникација, за потребе координације ваздухоплова у лету на релацији пилот-контролор летења (air-ground voice communication);
  2. Земља – земља говорна комуникација, за потребе координације ваздухоплова у лету  између суседних јединица контроле летења (ground-ground voice communication);
  3. Снимање говорне комуникације;
  4. Дистрибуција тачног времена;
  5. Пренос говорне комуникације и OLDI, AFTN, МЕТЕО и радарских података као и података неопходних за надзор навигационих и електроенергетских уређаја.

Систем за говорну комуникацију је реализован у виду независних комутационих блокова у паралелном раду и редундантних интерфејсних контролера, а високој поузданости и расположивости доприноси и специфично дистрибуирано софтверско решење. У случају отказа главног система, говорна координација се реализује помоћу потпуно независног backup система.  

Радио систем за потребе ваздух-земља говорне комуникације реализован је у виду низа дистрибуираних радио центара, у циљу постизања што бољег покривања радио сигналом. Сви сигнали са радио центара стичу се у центру контроле летења путем телекомуникационе мреже у власништву SMATSA доо као и путем инфраструктуре у власништву телекомуникационих провајдера. Коришћење редундантних путања за пренос омогућено је где год је то технички оправдано.

ЦКЛ Београд

Сваки аеродром поседује свој локални радио центар са којег остварује комуникацију земља-ваздух у својој зони одговорности. Све фреквенције које се користе за потребе ваздух-земља говорне комуникације међународно су координисане под ICAO и EUROCONTROL покровитељством.

Један од радио центара

 

Због законске обавезе снимања и чувања свих података у процесу пружања услуге контроле летења, пројектован је и инсталиран систем за потребе снимања оперативне говорне комуникације обављене у оквиру ЦКЛ Београд као и у оквиру свих аеродромских и терминалних контрола летења.

На висок проценат расположивости телекомуникационих сервиса значајно утичу и детаљна техничка упутства, прописане процедуре превентивног одржавања система, стручне обуке и периодична освежења знања запослених у оквиру специјалности телекомуникација.

 

Радарски системи

Систем Надзора ваздушног саобраћаја у надлежности SMATSA доо заснива се на коришћењу савремених примарних (PSR) и секундарних (MSSR/Mode S) радарских система, уз интензивно праћење развоја нових технологија (мултилатерација, ADS-B итд.). Сви секундарни радари имају могућност рада у елементарном или напредном Mode S режиму, док примарни радари поседују функционалност генерисања метео (weаther) података. Тренутно се надзор ваздушног саобраћаја обавља помоћу четири радарске станице на којима су инсталирана три колоцирана примарна и секундарна радара, а користе се и радарски подаци добијени разменом са суседним ANSP. Радом наведених система, обезбеђени су подаци за мултирадарско праћење и испуњени следећи захтеви у складу са Европским стандардом за надзор ваздушног саобраћаја:

  • Двоструко прекривање секундарним радарима у En-Route областима,
  • Двоструко прекривање секундарним радарима и једноструко прекривање примарним радарима у главним терминалним областима.

Начин рада и регулаторни захтеви за пружање Surveillance услуге у оквиру CNS усклађени су са одговарајућим ICAO Анексима и документима, националним законима и прописима, као и препорукама дефинисаним од стране EUROCONTROL. Интегритет, континуитет, расположивост и тачност података су гарантовани примењеним процедурама и упутствима за рад техничке службе, дизајном система, редундантношћу опреме, као и 24-часовним техничким надзором и управљањем над системима од стране стручног особља.

РС Кошевац

 

Техничка сала РС Ковиона

 

Земаљски радио навигациони системи

Земаљска радио-навигациона средства се у систему контроле летења користе како би се обезбедило безбедно спровођење рутне навигације, али и како би била могућа примена поступака инструменталног полетања са аеродрома, односно приласка и слетања на аеродром. Ови системи у сваком тренутку осигуравају посади ваздухоплова могућност утврђивања релативне позиције ваздухоплова, у читавом ваздушном простору надлежности SMATSA доо, чиме се омогућава да ваздухоплов остане на планираној путањи, при свим временским условима. Дакле, земаљски радио навигациони системи су фундаментални у навођењу ваздухоплова ка њиховом циљу, били они рутна или аеродромска средства.

Најзначајнији уређаји у оквиру навигационе инфраструктуре контроле летења Србије и Црне Горе су ILS, VOR, DME, NDB и VDF.

Како завршни прилаз и слетање спадају у најкомпликованије фазе лета, SMATSA доо поседује неколико ILS система, који омогућавају прецизан инструментални прилаз и безбедно слетање ваздухоплова, чак и при условима веома слабе видљивости. ILS се састоји од предајника курсне равни (localizer), предајника слетне равни (glide path) и маркера. Localizer води авион дуж продужене осе полетно слетне стазе, док glide path осигурава спуштање авиона дуж равни понирања, која обично има нагиб од 3º у односу на хоризонталну раван. Маркери пружају индикацију у тренуцима када се ваздухоплов налази на дефинисаним растојањима на слетној путањи.

VOR (VHF Omnidirectional Range) је навигационо средство средњег домета, које емитује информацију о азимуту. Постављају се дуж ваздушних путева, као и у близини аеродрома. Уз постојање одговарајућег авионског уређаја, пилот може утврдити магнетни курс ваздухоплова у односу на положај VOR уређаја на земљи.

Уређај за мерење растојања (Distance Measuring Equipment - DME) може да се поставља на исту локацију као и VOR, како би информација о азимуту била употпуњена информацијом о косом растојању ваздухоплова у односу на VOR/DME локацију на земљи. На тај начин посада добија све неопходне податке за одређивање прецизне позиције ваздухоплова. Такође, DME може да буде у саставу ILS – уместо маркера, чиме се постиже континуална информација о удаљености од прага писте.

NDB (Non Directional Beacon) односно радио фар је један од најраније развијених радио-навигационих уређаја. Користи се при вођењу ваздухоплова на ваздушним путевима, као и у завршном непрецизном прилажењу аеродрому. NDB даје податак о странском углу у односу на станицу на земљи.

VDF (VHF Directional Finder) односно радио-гониометар је помоћно навигационо средство којим се утврђује положај ваздухоплова тако што се одређује смер из кога се прима радио комуникација коју он емитује. VDF пријемна станица се обично поставља у оквиру аеродромског комплекса.

 

Глиде Патх ВОР/ДМЕ
ВДФ
ИЛС Лоцализер Београд ИЛС Лоцализер

 

Аутоматски метеоролошки системи и опрема

Слетање и полетање са аеродрома у великој мери зависе од тренутних временских услова на аеродрому. Стога су меторолошке информације од кључне важности за безбедност ваздушног саобраћаја. Основни извор информација су аутоматске метеоролошке станице, које су постављене на свим аеродромима на територији Републике Србије и Републике Црне Горе, а које су намењене за перманентно мерење, прикупљање, обраду, архивирање, приказ и размену метеоролошких података. Аутоматске метеоролошке станице се састоје од:

  • сензора за мерење правца и брзине ветра, видљивости, висине облачности, ваздушног притиска, влажности ваздуха, температуре ваздуха и тла, количине падавина итд.;
  • аквизиционог блока за пријем, прилагођавање и прослеђивање података на даљу обраду;
  • удвојених сервера (контрола рада сензора, обрада података, архивирање, прослеђивање података ка корисницима);
  • терминала/радних станица за приказ података.

Анемометар

Код процедура полетања, прецизног прилаза и слетања у условима смањене видљивости, поред висине доње базе облачности важна је и вредност RVR (Runway Visual Range) параметра. Аутоматизован систем на аеродрому у Београду обезбеђује ове податке, што је био један од предуслова за успостављање оперативне категорије Cat IIIb на аеродрому „Никола Тесла“ у Београду.

У оквиру система за обједињени приказ метеоролошких података, укључени су и метеоролошки известаји као што су METAR, SPECI, TAF, SIGMET, AIRMET, AD WRNG итд., генерисани аутоматски или од стране прогностичара и метеоролошких техничара.

 

Почетак странице