Контрола летења на аеродрому “Константин Велики” у Нишу ради у привременим условима од бомбардовања 1999. Опрема задовољава потребе војног и цивилног ваздушног саобраћаја, али је, кажу у Контроли летења Србије и Црне Горе, неопходна модернизација. Градња новог контролног торња очекује се 2021. године.

Предвидети непредвидиво – најкраћа је дефиниција посла контролора летења. У комуникацији са посадом авиона, поштују се строга правила.

“Кад нам се пилот јави ми му потврдимо путању која му је претходно одобрена, дајемо му податке о стази у употреби, метео ситуацији и све друге податке које могу да утичу на безбедност његовог лета”, објашњава Дејан Проловић, контролор летења.

У Нишу се, из скромног контролног торња, прате активности и на војном и на цивилном аеродрому.

“Ова година је рекордна за нас из простог разлога што је од средине јула ‘Ер Србија’ отворила 12 нових линија и то је нама донело практично дуплирање посла”, наводи Славиша Савић, инструктор контроле летења.

Зграда контролног торња у Нишу срушена је током бомбардовања јер се налазила у војном делу нишког аеродрома. После бомбардовања, саграђена је ова која је требало да буде привремено решење.”

О новој згради говори се већ дуго. Торањ ће бити висок 35 метара, а комплетна модернизација коштаће осам милиона евра.

“У поступку је набавка земље за изградњу торња и алтернативног центра контроле летења. Следећа година је година пројектовања и избора извођача, а 2021. је година у којој ће се градити. Преласком у нове просторије доћи ће и нова опрема што ће допринети – да испратимо растући саобраћај на аеродрому ‘Ниш’ и да у контроли летења раде са мањим радним оптерећењем”, објашњава Предраг Јовановић, директор Контроле летења Србије и Црне Горе.

Контрола летења Србије и Црне Горе покрива ваздушни простор обе земље, део Јадранског мора и 55 одсто простора Босне и Херцеговине.

Извор: РТС

02.11.2019. године