CNS

CNS (Usluge komunikacije, navigacije i nadzora vazdušnog saobraćaja)

 

Ulaganje u sistem kontrole letenja i njegovu modernizaciju predstavlja sastavni deo stalnog procesa kojim se osigurava i unapređuje kvalitet CNS usluga pružanih za potrebe vazdušnog saobraćaja. Vazduhoplovno-tehnička infrastruktura SMATSA doo, koja predstavlja osnovu za pružanje usluga u vazdušnom saobraćaju, implementira se i operativno koristi u skladu sa međunarodnim standardima i zahtevima kao što su relevantni ICAO aneksi i dokumenti, zahtevi propisani kroz uredbe Evropske komisije i preporuke definisane od strane EUROCONTROL-a, kao i u skladu sa odgovarajućim nacionalnim zakonima i propisima. Unapređenja CNS sistema i opreme doprinose obezbeđivanju kontinuirane usaglašenosti sa primenjivom regulativom, kao i održanju adekvatnog kapaciteta vazdušnog saobraćaja i nivoa bezbednosti.

Postojeću vazduhoplovno-tehničku infrastrukturu SMATSA doo čine tačni i pouzdani tehnički sistemi sa visokom raspoloživošću, kao i sa visokim nivoom automatizacije i mogućnošću daljinske kontrole i nadzora, koji u isto vreme ispunjavaju trenutne standarde u oblasti zaštite životne sredine. Visoka raspoloživost i kontinuitet vazduhoplovno-tehničkih sistema i servisa postižu se i garantuju dizajnom sistema, redundantnošću opreme, kao i korišćenjem propisanih detaljnih operativnih instrukcija, procedura preventivnog održavanja, ažurnim tehničkim uputstvima, 24-časovnim tehničkim nadzorom i upravljanjem nad sistemima od strane stručnog, obučenog osoblja.

Sektor za vazduhoplovnu tehniku SMATSA doo je nadležan za razvoj, modernizaciju i održavanje sledećih sistema:

 

Sektor za vazduhoplovnu tehniku SMATSA doo je ovlašćen za obuku vazduhoplovno-tehničkog osoblja u domenu VT uređaja i sistema (Obuka vazduhoplovno-tehničkog osoblja kontrole letenja ).

Automatski sistemi kontrole letenja

 

Automatski sistemi kontrole letenja (ASKL) obuhvataju:

  • ATM sisteme (Surveillance and Flight Data Processing Systems),
  • AFTN/AMHS sistem.

ATM sistemi

ATM sistemi predstavljaju sisteme za obradu nadzornih podataka i podataka o planovima leta (SDPS/FDPS) i podeljeni su na dva osnovna dela:

  • Glavni ATM sistem (TopSky-ATC sistem)
  • Fallback ATM sistem (FASOS)

Dizajn glavnog ATM sistema (TopSky-ATC) je takav da obezbeđuje pružanje usluga u vazdušnom saobraćaju (Air Traffic Control Centre and Towers) sa operativnim mogućnostima kontrole vazdušnog saobraćaja, kao i mogućnostima za testiranje i obuku.

U cilju ispunjavanja visokog nivoa pouzdanosti koji je neophodan za sisteme za kontrolu vazdušnog saobraćaja, TopSky-ATC sistem je baziran na modularnoj i distribuiranoj arhitekturi. Višestruki LAN-ovi, višestruki nivoi obrade i redundantnosti omogućavaju nizak nivo uticaja otkaza na funkcije sistema. Principi distribuirane obrade podataka obezbeđuju da ne dođe do prekida u pružanju usluga u vazdušnom saobraćaju, a u skladu sa standardima i preporučenom međunarodnom praksom.

Glavni ATM sistem (TopSky-ATC sistem) obuhvata Operativni ATM sistem (BEOL) koji se nalazi u CKL Beograd uključujući udaljene pozicije u tornju AKL Beograd, TMA i tornju AKL Podgorica, u tornju AKL Batajnica, tornju AKL Niš, tornju AKL Kraljevo i tornju AKL Tivat.

Deo ATM sistema čine i Test ATM sistemi (BET1 i BET2) koji se nalaze u CKL Beograd i primarno se koriste za testiranje novih konfiguracija sistema, softverskih verzija i parametara pre njihove operativne upotrebe, ali i za obuku vazduhoplovno-tehničkog osoblja, kao i ATM sistem za obuku (BETR) koji se nalazi u CKL Beograd i služi za obuku operativnog osoblja kontrole letenja.

Glavni ATM sistem (FDPS/SDPS) je složen sistem višestruke uloge, koga sačinjavaju sledeće funkcije: funkcija upravljanja vazdušnim prostorom, funkcija obrade nadzornih podataka, funkcija bezbednosnih mreža, funkcija obrade planova leta, funkcija sa alatima za praćenje (Monitoring Aids), funkcija prikaza podataka na operativnom displeju, funkcija upravljanja eksternim komunikacionim interfejsima, Air-Ground Data Link funkcija, IODE (InterOperability and Data Exchange) funkcija, funkcija za probu i proveru potencijalnih konflikata (Flight Plan Conflict Probe function), funkcija za prikaz vazduhoplovnih informacija, komunikaciona funkcija, funkcija nadzora i kontrole, funkcija upravljanja sistemskim parametrima, funkcija snimanja podataka, funkcija reprodukcije podataka i funkcija analize podataka.

SDPS sistem pruža kontroloru letenja informaciju o stvarnoj poziciji vazduhoplova, dok FDPS sistem obrađuje sve podatke vezane za letove (npr. aerodrom i vreme poletanja, aerodrom i vreme sletanja, zahtevana visina leta, tip vazduhoplova i odgovarajuća oprema itd). SDPS i FDPS sistem su međusobno povezani što omogućava uparivanje podataka o stvarnoj poziciji vazduhoplova i podataka iz plana leta, čime se dalje mogu ostvariti funkcije prikaza saobraćajne situacije u vazduhu (Air Situation Display), predviđanja konflikta, upozorenja na neposrednu opasnost (Safety nets and Monitoring aids sistem) i time olakšati posao kontrolora letenja.

Lokalni FDPS sistem u Beogradu je povezan sa globalnim sistemima preko kojih dobija inicijalne planove leta, ali je povezan i sa drugim susednim lokalnim FDPS sistemima sa kojima razmenjuje podatke o letovima koji prelaze iz prostora nadležnosti jedne u prostor nadležnosti druge jedinice kontrole letenja. Koordinacija između susednih jedinica kontrole letenja je podržana razmenom OLDI (On-Line Data Interchange) poruka (trenutno su operativne OLDI veze sa susednim partnerima Budimpešta, Zagreb, Sofija, Skoplje, Tirana, Brindizi, Bukurešt, KFOR sektor i Sarajevo).

Pred-procesori nadzornih podataka (Surveillance Front-End processors) su u upotrebi kao sastavni delovi glavnog ATM sistema, obezbeđujući inicijalnu obradu i distribuciju podataka sa senzora ka različitim internim i eksternim korisnicima. Trenutno se koriste dva sistema, i to SDDS-NG (Surveillance Data Distribution System – New Generation), kao glavni  front-end procesor i ADR (Automatic Data Replicator) sistem kao rezervni. Front-End procesori se takođe koriste za razmenu podataka sa susednim jedinicama kontrole letenja, u okviru sklopljenih sporazuma o razmeni nadzornih podataka.

Fallback ATM sistem (FASOS) obezbeđuje operativni backup sistem glavnom ATM sistemu, sa definisanim setom ATM funkcija. Primenjen je jedan aplikativni softver koji je instaliran na dva operativna podsistema (ONL) i jednom test (TEST) podsistemu.

FASOS ONL podsistem u Beogradu ima radne stanice smeštene u CKL/TKL Beograd i tornju AKL Beograd.

FASOS ONL podsistem u Podgorici ima radne stanice smeštene u TMA i tornju AKL Podgorica.

FASOS TEST sistem „oponaša“ ONL sistem i instaliran je u CKL Beograd. Na njemu se izvršava identičan softver i dataset samo sa primenjenom drugačijom konfiguracijom.

U slučaju ispada glavnog ATM sistema, FASOS ima mogućnost da bez odlaganja preuzme ulogu glavnog ATM sistema, pošto je na strani FASOS sistema obezbeđena spremnost sistema i odgovarajući integritet podataka. Podaci se automatski sinhronišu sa glavnim ATM sistemom putem posebnog interfejsa. Kada FASOS postane operativan ovaj sistem obezbeđuje nezavisno pružanje usluga kontrole letenja sa unapred definisanim kapacitetom.

 

Radno mesto kontrolora letenja – Operativna sala CKL Beograd

 

AFTN/AMHS sistem

AFTN/AMHS sistem se koristi za kreiranje i razmenu poruka u fiksnoj vazduhoplovnoj telekomunikacionoj mreži (Aeronautical Fixed Telecommunication Network – AFTN), kao i AMHS (Aeronautical Message Handling System) poruka.

AFTN/AMHS sistem je fizički podeljen na dva funkcionalna dela:

  • Operativni AFTN/AMHS sistem,
  • Testni AFTN/AMHS sistem je prevashodno namenjen obuci operativnog i tehničkog osoblja, ali se koristi i za testiranje novih konfiguracija sistema.

Operativni i testni sistem su funkcionalno identični, s tom razlikom što je operativni sistem redundantan, dok je testni sistem bez redundanse u pogledu hardverske i softverske konfiguracije. Međusobna povezanost operativnog i testnog sistema omogućava da se u testnom okruženju raspolaže realnim porukama, što povećava kvalitet obuke osoblja, ali i verodostojnost rezultata testiranja.

Prema osnovnoj ulozi AFTN/AMHS sistem se deli na:

  • AIDA-NG sistem odgovoran za razmenu AFTN/AMHS poruka sa međunarodnim partnerima (trenutno su operativne AMHS veze sa Atinom, Banja Lukom, Bukureštom i Sofijom i AFTN veze sa Bečom, Skopljem i Budimpeštom) i sa eksternim sistemima (glavni i fallback ATM sistemi, MET sistemi, itd.) i
  • CADAS sistem koji se koristi za razmenu AFTN/AMHS poruka sa domaćim korisnicima u CKL Beograd, tornju Beograd, TMA Podgorica, kao i u AKL-ovima Batajnica, Vršac, Niš, Kraljevo, Užice i Tivat (uključujući vojne lokacije i druge non-SMATSA korisnike).

 

Telekomunikacioni sistemi

 

Specijalnost telekomunikacija je u okviru sistema kontrole letenja zadužena za pružanje sledećih servisa:

  • Vazduh-zemlja govorna komunikacija, za potrebe koordinacije vazduhoplova u letu na relaciji pilot-kontrolor letenja (air-ground voice communication);
  • Zemlja – zemlja govorna komunikacija, za potrebe koordinacije vazduhoplova u letu  između susednih jedinica kontrole letenja (ground-ground voice communication);
  • Snimanje govorne komunikacije;
  • Distribucija tačnog vremena;
  • Povezivanje relevantnih lokacija putem prenosne mreže kako bi se obezbedili servisi prenosa govorne komunikacije, razmena OLDI i AFTN/AMHS poruka, METEO i radarskih podataka, podataka neophodnih za nadzor i upravljanje različitih sistema, kao i WAN konekcije administrativne IT mreže, itd.

 

Sistem za govornu komunikaciju je sredstvo za komunikaciju zemlja-vazduh i zemlja-zemlja na operativnim pozicijama kontrolora letenja u Centru kontrole letenja Beograd i svim terminalnim/aerodromskim kontrolama letenja u nadležnosti SMATSA doo.

Sistem za govornu komunikaciju je visoko pouzdan i u potpunosti redundantan sistem, koji obezbeđuje visoku raspoloživost govorne komunikacije. U slučaju otkaza glavnog sistema, Centar kontrole letenja Beograd i aerodromska kontrola letenja Beograd koriste potpuno nezavisan backup sistem za govornu komunikaciju, a terminalna/aerodromska kontrola letenja Podgorica u tom slučaju koristi nezavisan radio backup sistem.

Radio sistem za potrebe vazduh-zemlja govorne komunikacije realizovan je u vidu niza distribuiranih radio centara, u cilju postizanja što boljeg pokrivanja radio signalom. Svi signali sa radio centara stiču se u Centru kontrole letenja putem telekomunikacione mreže u vlasništvu i pod kontrolom SMATSA doo kao i putem infrastrukture u vlasništvu provajdera telekomunikacionih usluga. Redundantne putanje prenosa koriste se  gde god je to operativno i tehnički opravdano.

 

CKL Beograd

 

Svaki aerodrom poseduje svoj lokalni radio centar za komunikaciju zemlja-vazduh u svojoj zoni odgovornosti. Sve frekvencije koje se koriste za govornu komunikaciju zemlja-vazduh međunarodno su koordinisane pod ICAO i EUROCONTROL pokroviteljstvom.

 

Neki od distribuiranih radio centara

 

Zbog zakonske obaveze snimanja i čuvanja svih podataka u procesu pružanja usluge kontrole letenja, implementiran je sistem za potrebe snimanja operativne govorne komunikacije.

 

Sistemi nadzora vazdušnog saobraćaja

 

Nadzor vazdušnog saobraćaja u nadležnosti SMATSA doo trenutno se zasniva na korišćenju primarnih (PSR) i sekundarnih (SSR) radarskih sistema.

SMATSA doo poseduje u operativnom radu četiri radarske stanice (na tri su kolocirani primarni i sekundarni radari, dok je jedna stanica stand-alone sekundarni radar). Za potrebe nadzora vazdušnog saobraćaja, radarski podaci radara u nadležnosti
SMATSA doo koriste se zajedno sa radarskim podacima dobijenim putem razmene sa susednim pružaocima usluga u vazdušnoj plovidbi. Navedenom arhitekturom sistema za nadzor vazdušnog saobraćaja obezbeđeni su podaci neophodni za multiradarsko trekiranje i ispunjeni sledeći zahtevi u skladu sa Evropskim standardom za nadzor vazdušnog saobraćaja:

  • dvostruko prekrivanje sekundarnim radarima u en-route oblastima,
  • dvostruko prekrivanje sekundarnim radarima i jednostruko prekrivanje primarnim radarima u glavnim terminalnim oblastima.

Svi sekundarni radari u nadležnosti SMATSA doo imaju mogućnost rada u MSSR ili Mode S režimu, dok primarni radari poseduju funkcionalnost generisanja meteo (weather) podataka. Od 2015. godine SMATSA doo je implementirala napredni (Enhanced) Mode S na svim svojim postojećim sekundarnim radarima, na taj način ispunjavajući zahteve postavljene odgovarajućim uredbama Evropske komisije koje se odnose na identifikaciju vazduhoplova i performanse i interoperabilnost sistema nadzora za potrebe „Jedinstvenog evropskog neba“.

Strategija SMATSA doo u domenu Nadzora vazdušnog saobraćaja fokusirana je na unapređenje kvaliteta radarskih podataka i postizanje veće redundantnosti prekrivanja nadzornim senzorima, čime se poboljšavaju sveukupne performanse pružanja usluge nadzora i povećava bezbednost i kontinuitet pružanja usluge.

Implementacija nadzornih sistema novije generacije, kao što su multilateracija i ADS-B, je predviđena kao rešenje za novi kontrolni toranj na aerodromu „Nikola Tesla“ u Beogradu, za ciljem da se obezbedi nadzor vazduhoplova i vozila za potrebe moderne aerodromske kontrole letenja. A-SMGCS sistem koji će biti implementiran na beogradskom aerodromu treba da omogući detekciju, identifikaciju i lociranje nekooperativnih i kooperativnih stacionarnih i pokretnih ciljeva lociranih na manevarskim površinama, platformi i delu vazdušnog prostora oko aerodroma, u svim vremenskim uslovima, uključujući i uslove smanjene vidljivosti usled magle i kiše.

Radarska stanica Koševac

 

Radarska stanica Koviona

 

Zemaljski radio navigacioni sistemi (ZRNS)

Zemaljska radio-navigaciona sredstva se u sistemu kontrole letenja koriste kako bi se obezbedilo bezbedno sprovođenje rutne navigacije, ali i kako bi bila moguća primena postupaka instrumentalnog poletanja sa aerodroma, odnosno prilaska i sletanja na aerodrom. Ovi sistemi u svakom trenutku osiguravaju posadi vazduhoplova mogućnost utvrđivanja relativne pozicije vazduhoplova, u čitavom vazdušnom prostoru nadležnosti SMATSA doo, čime se omogućava da vazduhoplov ostane na planiranoj putanji, pri svim vremenskim uslovima. Dakle, zemaljski radio navigacioni sistemi su fundamentalni u navođenju vazduhoplova ka njihovom cilju, bili oni rutna ili aerodromska sredstva.

Najznačajniji uređaji u okviru navigacione infrastrukture kontrole letenja Srbije i Crne Gore su ILS, VOR, DME, NDB i VDF.

Kako završni prilaz i sletanje spadaju u najkomplikovanije faze leta, SMATSA doo poseduje nekoliko ILS sistema, koji omogućavaju precizan instrumentalni prilaz i bezbedno sletanje vazduhoplova, čak i pri uslovima veoma slabe vidljivosti. ILS se sastoji od predajnika kursne ravni (localizer), predajnika sletne ravni (glide path) i markera. Localizer vodi avion duž produžene ose poletno sletne staze, dok glide path osigurava spuštanje aviona duž ravni poniranja, koja obično ima nagib od 3º u odnosu na horizontalnu ravan. Markeri pružaju indikaciju u trenucima kada se vazduhoplov nalazi na definisanim rastojanjima na sletnoj putanji.

 

ILS Localizer (deo ILS/DME sistema na aerodromu Niš)

 

ILS Glide path sa kolociranim DME (deo ILS/DME sistema na aerodromu Niš)

 

VOR (VHF Omnidirectional Range) je navigaciono sredstvo srednjeg dometa, koje emituje informaciju o azimutu. Postavljaju se duž vazdušnih puteva, kao i u blizini aerodroma. Uz postojanje odgovarajućeg avionskog uređaja, pilot može utvrditi magnetni kurs vazduhoplova u odnosu na položaj VOR uređaja na zemlji. Postoje dva osnovna tipa VOR uređaja: konvencionalni VOR (CVOR) i dopler VOR (DVOR).

 

Konvencionalni VOR sa kolociranim DME uređajem (VOR/DME)

 

Uređaj za merenje rastojanja (Distance Measuring Equipment – DME) može da se postavlja na istu lokaciju kao i VOR, kako bi informacija o azimutu bila upotpunjena informacijom o kosom rastojanju vazduhoplova u odnosu na VOR/DME lokaciju na zemlji. Na taj način posada dobija sve neophodne podatke za određivanje precizne pozicije vazduhoplova. Takođe, DME može da bude u sastavu ILS – umesto markera, čime se postiže kontinualna informacija o udaljenosti od praga piste.

 

Dopler VOR sa kolociranim DME uređajem (DVOR/DME) na lokaciji Podgorica

 

NDB (Non Directional Beacon) odnosno neusmereni radio far je jedan od najranije razvijenih radio-navigacionih uređaja. Koristi se pri vođenju vazduhoplova na vazdušnim putevima, kao i u završnom nepreciznom prilaženju aerodromu. NDB daje podatak o stranskom uglu u odnosu na stanicu na zemlji.

 

NDB lokacija

 

VDF (VHF Directional Finder) odnosno radio-goniometar je pomoćno navigaciono sredstvo kojim se utvrđuje položaj vazduhoplova tako što se određuje smer iz koga se prima radio komunikacija koju on emituje. VDF prijemna stanica se obično postavlja u okviru aerodromskog kompleksa.

 

VDF lokacija

 

Automatski meteorološki sistemi i oprema

 

Sletanje i poletanje sa aerodroma u velikoj meri zavise od trenutnih vremenskih uslova na aerodromu. Stoga su metorološke informacije od ključne važnosti za bezbednost vazdušnog saobraćaja. Osnovni izvor informacija su automatske meteorološke stanice, koje su postavljene na svim aerodromima na teritoriji Republike Srbije i Republike Crne Gore, a koje su namenjene za permanentno merenje, prikupljanje, obradu, arhiviranje, prikaz i razmenu meteoroloških podataka. Automatske meteorološke stanice se sastoje od:

  • senzora za merenje pravca i brzine vetra, vidljivosti, visine oblačnosti, vazdušnog pritiska, vlažnosti vazduha, temperature vazduha i tla, količine padavina itd.;
  • akvizicionog bloka za prijem, prilagođavanje i prosleđivanje podataka na dalju obradu;
  • udvojenih servera (kontrola rada senzora, obrada podataka, arhiviranje, prosleđivanje podataka ka korisnicima);
  • terminala/radnih stanica za prikaz podataka.

 

Anemometar

 

Kod procedura poletanja, preciznog prilaza i sletanja u uslovima smanjene vidljivosti, pored visine donje baze oblačnosti važna je i vrednost RVR (Runway Visual Range) parametra. Automatizovan sistem na aerodromu u Beogradu obezbeđuje ove podatke, što je bio jedan od preduslova za uspostavljanje operativne kategorije Cat IIIb na aerodromu „Nikola Tesla“ u Beogradu.

U okviru sistema za objedinjeni prikaz meteoroloških podataka, uključeni su i meteorološki izveštaji kao što su METAR, SPECI, TAF, SIGMET, AIRMET, AD WRNG itd., generisani automatski ili od strane prognostičara i meteoroloških tehničara.

U cilju ispunjavanja visokog nivoa pouzdanosti koji je neophodan za meteo sisteme, posebno u uslovima smanjene vidljivosti, automatske meteorološke stanice su bazirane na modularnoj i distribuiranoj arhitekturi. Višestruki LAN-ovi, višestruki nivoi obrade i redundantnosti omogućavaju nizak nivo uticaja otkaza na funkcije sistema. Principi distribuirane obrade podataka u tim sistemima obezbeđuju da ne dođe do prekida u pružanju MET usluga u vazdušnom saobraćaju, a u skladu sa standardima i preporučenom međunarodnom praksom.

Viziblimetar i meteo senzor FS11P

Procedura kalibraže FS11P

 

Svi prenosni senzori se etaloniraju u akreditovanoj laboratoriji. Sva meteorološka oprema koja se koristi za merenje se redovno proverava i kalibriše. Posebnom internom procedurom propisan je način vršenja etaloniranja i provere ispravnosti meteoroloških mernih instrumenata i opreme.

Meteorološke karte iz IBL prognostičkog sistema

 

Prognostičari imaju na raspolaganju veliki broj alata za vizuelizaciju pojava i prikaz meteoroloških karata. Nekoliko primera je dato na gornjim slikama.

Treba pomenuti i sistem za otkrivanje električnog pražnjenja u atmosferi – Linet (slika ispod).

Korisnički interfejs sa sistema Linet – Lightning detection system

 

Linet  sistem se sastoji od senzora, procesora i servera za proračun. Lokacije senzora su izabrane da pokrivaju čitavu teritoriju Srbije i Crne Gore. Izračunavanjem kašnjenja svih primljenih informacija o događaju dobija se precizno mesto udara groma i pojave munje.

Povratak na vrh strane

 

Info centar SMATSA

25septembar

Novi kontrolni toranj SMATSA

Ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihailović obišla…

Detaljnije

25septembar

Konkurs za upis nove klase studenata na SAA

Kontrola letenja Srbije i Crne Gore SMATSA Vazduhoplovna…

Detaljnije

25septembar

Oglas za prodaju komercijalnog otpada

Oglas za prodaju komercijalnog otpada

Detaljnije

25septembar

Uticaj COVID-19 pandemije na vazdušni saobraćaj

Pandemija virusa COVID-19 dovela je do smanjenja obima…

Detaljnije

25septembar

Oglas za prodaju komercijalnog otpada

IZMENA OGLASA ZA PRODAJU KOMERCIJALNOG OTPADA Svim zainteresovanim…

Detaljnije

07februar

Uspešne poslovne performanse

„Vidim da započinjete rad na novom tornju na…

Detaljnije

07februar

Konkurs za radna mesta SAA

Detaljnije

29januar

Upis nove klase studenata na SAA u Vršcu

Kontrola letenja Srbije i Crne Gore SMATSA Vazduhoplovna…

Detaljnije

24decembar

Aneks zgrade CKL i novi kontrolni toranj na aerodromu Nikola Tesla

U zgradi Vlade Republike Srbije danas je potpisan…

Detaljnije

09decembar

Direktor SMATSA Predrag Jovanović na sastanku Gate One platforme

09.-10. decembar 2019 - Direktori 13 pružalaca usluga u…

Detaljnije