CNS

CNS (Услуге комуникације, навигације и надзора ваздушног саобраћаја)

Улагање у систем контроле летења и његову модернизацију представља саставни део сталног процеса којим се осигурава и унапређује квалитет CNS услуга пружаних за потребе ваздушног саобраћаја. Ваздухопловно-техничка инфраструктура SMATSA доо, која представља основу за пружање услуга у ваздушном саобраћају, имплементира се и оперативно користи у складу са међународним стандардима и захтевима као што су релевантни ICAO анекси и документи, захтеви прописани кроз уредбе Европске комисије и препоруке дефинисане од стране EUROCONTROL-а, као и у складу са одговарајућим националним законима и прописима. Унапређења CNS система и опреме доприносе обезбеђивању континуиране усаглашености са примењивом регулативом, као и одржању адекватног капацитета ваздушног саобраћаја и нивоа безбедности.

Постојећу ваздухопловно-техничку инфраструктуру SMATSA доо чине тачни и поуздани технички системи са високом расположивошћу, као и са високим нивоом аутоматизације и могућношћу даљинске контроле и надзора, који у исто време испуњавају тренутне стандарде у области заштите животне средине. Висока расположивост и континуитет ваздухопловно-техничких система и сервиса постижу се и гарантују дизајном система, редундантношћу опреме, као и коришћењем прописаних детаљних оперативних инструкција, процедура превентивног одржавања, ажурним техничким упутствима, 24-часовним техничким надзором и управљањем над системима од стране стручног, обученог особља.

Сектор за ваздухопловну технику SMATSA доо је надлежан за развој, модернизацију и одржавање следећих система:

• Аутоматске системе контроле летења,
• Телекомуникационе системе,
• Системе надзора ваздушног саобраћаја,
• Земаљске радио навигационе системе (ЗРНС),
• Аутоматске метеоролошке системе и опрему,
• Електроенергетске системе,
• Системе климатизације,
• Симулационе системе, тест системе и системе за извођење обуке,

Сектор за ваздухопловну технику SMATSA доо је овлашћен за обуку ваздухопловно-техничког особља у домену ВТ уређаја и система (Обука ваздухопловно-техничког особља контроле летења ).

Аутоматски системи контроле летења

Аутоматски системи контроле летења (АСКЛ) обухватају:

• ATM системе (Surveillance and Flight Data Processing Systems),
• AFTN/AMHS систем.

ATM системи

ATM системи представљају системе за обраду надзорних података и података о плановима лета (SDPS/FDPS) и подељени су на два основна дела:

• Главни ATM систем (TopSky-ATC систем)
• Fallback ATM систем (FASOS)

Дизајн главног ATM система (TopSky-ATC) је такав да обезбеђује пружање услуга у ваздушном саобраћају (Air Traffic Control Centre and Towers) са оперативним могућностима контроле ваздушног саобраћаја, као и могућностима за тестирање и обуку.

У циљу испуњавања високог нивоа поузданости који је неопходан за системе за контролу ваздушног саобраћаја, TopSky-ATC систем је базиран на модуларној и дистрибуираној архитектури. Вишеструки LAN-ови, вишеструки нивои обраде и редундантности омогућавају низак ниво утицаја отказа на функције система. Принципи дистрибуиране обраде података обезбеђују да не дође до прекида у пружању услуга у ваздушном саобраћају, а у складу са стандардима и препорученом међународном праксом.

Главни ATM систем (TopSky-ATC систем) обухвата Оперативни ATM систем (BEOL) који се налази у ЦКЛ Београд укључујући удаљене позиције у торњу АКЛ Београд, TMA и торњу АКЛ Подгорица, у торњу АКЛ Батајница, торњу АКЛ Ниш, торњу АКЛ Краљево и торњу АКЛ Тиват.

Део АТМ система чине и Тест ATM системи (BET1 и BET2) који се налазе у ЦКЛ Београд и примарно се користе за тестирање нових конфигурација система, софтверских верзија и параметара пре њихове оперативне употребе, али и за обуку ваздухопловно-техничког особља, као и АTM систем за обуку (BETR) који се налази у ЦКЛ Београд и служи за обуку оперативног особља контроле летења.

Главни ATM систем (FDPS/SDPS) је сложен систем вишеструке улоге, кога сачињавају следеће функције: функција управљања ваздушним простором, функција обраде надзорних података, функција безбедносних мрежа, функција обраде планова лета, функција са алатима за праћење (Monitoring Aids), функција приказа података на оперативном дисплеју, функција управљања екстерним комуникационим интерфејсима, Air-Ground Data Link функција, IODE (InterOperability and Data Exchange) функција, функција за пробу и проверу потенцијалних конфликата (Flight Plan Conflict Probe function), функција за приказ ваздухопловних информација, комуникациона функција, функција надзора и контроле, функција управљања системским параметрима, функција снимања података, функција репродукције података и функција анализе података.

SDPS систем пружа контролору летења информацију о стварној позицији ваздухоплова, док FDPS систем обрађује све податке везане за летове (нпр. аеродром и време полетања, аеродром и време слетања, захтевана висина лета, тип ваздухоплова и одговарајућа опрема итд). SDPS и FDPS систем су међусобно повезани што омогућава упаривање података о стварној позицији ваздухоплова и података из плана лета, чиме се даље могу остварити функције приказа саобраћајне ситуације у ваздуху (Air Situation Display), предвиђања конфликта, упозорења на непосредну опасност (Safety nets and Monitoring aids систем) и тиме олакшати посао контролора летења.

Локални FDPS систем у Београду је повезан са глобалним системима преко којих добија иницијалне планове лета, али је повезан и са другим суседним локалним FDPS системима са којима размењује податке о летовима који прелазе из простора надлежности једне у простор надлежности друге јединице контроле летења. Координација између суседних јединица контроле летења је подржана разменом OLDI (On-Line Data Interchange) порука (тренутно су оперативне OLDI везе са суседним партнерима Будимпешта, Загреб, Софија, Скопље, Тирана, Бриндизи, Букурешт, KFOR сектор и Сарајево).

Пред-процесори надзорних података (Surveillance Front-End processors) су у употреби као саставни делови главног АТМ система, обезбеђујући иницијалну обраду и дистрибуцију података са сензора ка различитим интерним и екстерним корисницима. Тренутно се користе два система, и то SDDS-NG (Surveillance Data Distribution System – New Generation), као главни  front-end процесор и ADR (Automatic Data Replicator) систем као резервни. Front-End процесори се такође користе за размену података са суседним јединицама контроле летења, у оквиру склопљених споразума о размени надзорних података.

Fallback ATM систем (FASOS) обезбеђује оперативни backup систем главном ATM систему, са дефинисаним сетом АТМ функција. Примењен је један апликативни софтвер који је инсталиран на два оперативна подсистема (ONL) и једном тест (TEST) подсистему.

FASOS ONL подсистем у Београду има радне станице смештене у ЦКЛ/ТКЛ Београд и торњу АКЛ Београд.

FASOS ONL подсистем у Подгорици има радне станице смештене у TMA и торњу АКЛ Подгорица.

FASOS TEST систем „опонаша“ ONL систем и инсталиран је у ЦКЛ Београд. На њему се извршава идентичан софтвер и datаset само са примењеном другачијом конфигурацијом.

У случају испада главног АТМ система, FASOS има могућност да без одлагања преузме улогу главног АТМ система, пошто је на страни FASOS система обезбеђена спремност система и одговарајући интегритет података. Подаци се аутоматски синхронишу са главним АТМ системом путем посебног интерфејса. Када FASOS постане оперативан овај систем обезбеђује независно пружање услуга контроле летења са унапред дефинисаним капацитетом.

Радно место контролора летења – Оперативна сала ЦКЛ Београд

AFTN/AMHS систем

AFTN/AMHS систем се користи за креирање и размену порука у фиксној ваздухопловној телекомуникационој мрежи (Aeronautical Fixed Telecommunication Network – AFTN), као и AMHS (Aeronautical Message Handling System) порука.

AFTN/AMHS систем је физички подељен на два функционална дела:

• Оперативни AFTN/AMHS систем,
• Тестни AFTN/AMHS систем је превасходно намењен обуци оперативног и техничког особља, али се користи и за тестирање нових конфигурација система.

Оперативни и тестни систем су функционално идентични, с том разликом што је оперативни систем редундантан, док је тестни систем без редундансе у погледу хардверске и софтверске конфигурације. Међусобна повезаност оперативног и тестног система омогућава да се у тестном окружењу располаже реалним порукама, што повећава квалитет обуке особља, али и веродостојност резултата тестирања.

Према основној улози AFTN/AMHS систем се дели на:

• AIDA-NG систем одговоран за размену AFTN/AMHS порука са међународним партнерима (тренутно су оперативне AMHS везе са Атином, Бања Луком, Букурештом и Софијом и AFTN везе са Бечом, Скопљем и Будимпештом) и са екстерним системима (главни и fallback ATM системи, МЕТ системи, итд.) и
• CADAS систем који се користи за размену AFTN/AMHS порука са домаћим корисницима у ЦКЛ Београд, торњу Београд, ТМА Подгорица, као и у АКЛ-овима Батајница, Вршац, Ниш, Краљево, Ужице и Тиват (укључујући војне локације и друге non-SMATSA кориснике).

Телекомуникациони системи

Специјалност телекомуникација је у оквиру система контроле летења задужена за пружање следећих сервиса:

• Ваздух-земља говорна комуникација, за потребе координације ваздухоплова у лету на релацији пилот-контролор летења (air-ground voice communication);
• Земља – земља говорна комуникација, за потребе координације ваздухоплова у лету  између суседних јединица контроле летења (ground-ground voice communication);
• Снимање говорне комуникације;
• Дистрибуција тачног времена;
• Повезивање релевантних локација путем преносне мреже како би се обезбедили сервиси преноса говорне комуникације, размена OLDI и AFTN/AMHS порука, МЕТЕО и радарских података, података неопходних за надзор и управљање различитих система, као и WAN конекције административне IT мреже, итд.

Систем за говорну комуникацију је средство за комуникацију земља-ваздух и земља-земља на оперативним позицијама контролора летења у Центру контроле летења Београд и свим терминалним/аеродромским контролама летења у надлежности SMATSA доо.

Систем за говорну комуникацију је високо поуздан и у потпуности редундантан систем, који обезбеђује високу расположивост говорне комуникације. У случају отказа главног система, Центар контроле летења Београд и аеродромска контрола летења Београд користе потпуно независан backup систем за говорну комуникацију, а терминална/аеродромска контрола летења Подгорица у том случају користи независан радио backup систем.

Радио систем за потребе ваздух-земља говорне комуникације реализован је у виду низа дистрибуираних радио центара, у циљу постизања што бољег покривања радио сигналом. Сви сигнали са радио центара стичу се у Центру контроле летења путем телекомуникационе мреже у власништву и под контролом SMATSA доо као и путем инфраструктуре у власништву провајдера телекомуникационих услуга. Редундантне путање преноса користе се  где год је то оперативно и технички оправдано.

ЦКЛ Београд

Сваки аеродром поседује свој локални радио центар за комуникацију земља-ваздух у својој зони одговорности. Све фреквенције које се користе за говорну комуникацију земља-ваздух међународно су координисане под ICAO и EUROCONTROL покровитељством.

Неки од дистрибуираних радио центара

Због законске обавезе снимања и чувања свих података у процесу пружања услуге контроле летења, имплементиран је систем за потребе снимања оперативне говорне комуникације.

Системи надзора ваздушног саобраћаја

Надзор ваздушног саобраћаја у надлежности SMATSA доо тренутно се заснива на коришћењу примарних (PSR) и секундарних (SSR) радарских система.

SMATSA доо поседује у оперативном раду четири радарске станице (на три су колоцирани примарни и секундарни радари, док је једна станица stand-alone секундарни радар). За потребе надзора ваздушног саобраћаја, радарски подаци радара у надлежности
SMATSA доо користе се заједно са радарским подацима добијеним путем размене са суседним пружаоцима услуга у ваздушној пловидби. Наведеном архитектуром система за надзор ваздушног саобраћаја обезбеђени су подаци неопходни за мултирадарско трекирање и испуњени следећи захтеви у складу са Европским стандардом за надзор ваздушног саобраћаја:

• двоструко прекривање секундарним радарима у еn-route областима,
• двоструко прекривање секундарним радарима и једноструко прекривање примарним радарима у главним терминалним областима.

Сви секундарни радари у надлежности SMATSA доо имају могућност рада у MSSR или Mode S режиму, док примарни радари поседују функционалност генерисања метео (weаther) података. Од 2015. године SMATSA доо је имплементирала напредни (Enhanced) Mode S на свим својим постојећим секундарним радарима, на тај начин испуњавајући захтеве постављене одговарајућим уредбама Европске комисије које се односе на идентификацију ваздухоплова и перформансе и интероперабилност система надзора за потребе „Јединственог европског неба“.

Стратегија SMATSA доо у домену Надзора ваздушног саобраћаја фокусирана је на унапређење квалитета радарских података и постизање веће редундантности прекривања надзорним сензорима, чиме се побољшавају свеукупне перформансе пружања услуге надзора и повећава безбедност и континуитет пружања услуге.

Имплементација надзорних система новије генерације, као што су мултилатерација и ADS-B, је предвиђена као решење за нови контролни торањ на аеродрому „Никола Тесла“ у Београду, за циљем да се обезбеди надзор ваздухоплова и возила за потребе модерне аеродромске контроле летења. A-SMGCS систем који ће бити имплементиран на београдском аеродрому треба да омогући детекцију, идентификацију и лоцирање некооперативних и кооперативних стационарних и покретних циљева лоцираних на маневарским површинама, платформи и делу ваздушног простора око аеродрома, у свим временским условима, укључујући и услове смањене видљивости услед магле и кише.

Радарска станица Кошевац

Радарска станица Ковиона

Земаљски радио навигациони системи (ЗРНС)

Земаљска радио-навигациона средства се у систему контроле летења користе како би се обезбедило безбедно спровођење рутне навигације, али и како би била могућа примена поступака инструменталног полетања са аеродрома, односно приласка и слетања на аеродром. Ови системи у сваком тренутку осигуравају посади ваздухоплова могућност утврђивања релативне позиције ваздухоплова, у читавом ваздушном простору надлежности SMATSA доо, чиме се омогућава да ваздухоплов остане на планираној путањи, при свим временским условима. Дакле, земаљски радио навигациони системи су фундаментални у навођењу ваздухоплова ка њиховом циљу, били они рутна или аеродромска средства.

Најзначајнији уређаји у оквиру навигационе инфраструктуре контроле летења Србије и Црне Горе су ILS, VOR, DME, NDB и VDF.

Како завршни прилаз и слетање спадају у најкомпликованије фазе лета, SMATSA доо поседује неколико ILS система, који омогућавају прецизан инструментални прилаз и безбедно слетање ваздухоплова, чак и при условима веома слабе видљивости. ILS се састоји од предајника курсне равни (localizer), предајника слетне равни (glide path) и маркера. Localizer води авион дуж продужене осе полетно слетне стазе, док glide path осигурава спуштање авиона дуж равни понирања, која обично има нагиб од 3º у односу на хоризонталну раван. Маркери пружају индикацију у тренуцима када се ваздухоплов налази на дефинисаним растојањима на слетној путањи.

ILS Localizer (део ILS/DME система на аеродрому Ниш)

ILS Glide path са колоцираним DME (део ILS/DME система на аеродрому Ниш)

VOR (VHF Omnidirectional Range) је навигационо средство средњег домета, које емитује информацију о азимуту. Постављају се дуж ваздушних путева, као и у близини аеродрома. Уз постојање одговарајућег авионског уређаја, пилот може утврдити магнетни курс ваздухоплова у односу на положај VOR уређаја на земљи. Постоје два основна типа VOR уређаја: конвенционални VOR (CVOR) и доплер VOR (DVOR).

Конвенционални VOR са колоцираним DME уређајем (VOR/DME)

Уређај за мерење растојања (Distance Measuring Equipment – DME) може да се поставља на исту локацију као и VOR, како би информација о азимуту била употпуњена информацијом о косом растојању ваздухоплова у односу на VOR/DME локацију на земљи. На тај начин посада добија све неопходне податке за одређивање прецизне позиције ваздухоплова. Такође, DME може да буде у саставу ILS – уместо маркера, чиме се постиже континуална информација о удаљености од прага писте.

Доплер VOR са колоцираним DME уређајем (DVOR/DME) на локацији Подгорица

NDB (Non Directional Beacon) односно неусмерени радио фар је један од најраније развијених радио-навигационих уређаја. Користи се при вођењу ваздухоплова на ваздушним путевима, као и у завршном непрецизном прилажењу аеродрому. NDB даје податак о странском углу у односу на станицу на земљи.

NDB локација

VDF (VHF Directional Finder) односно радио-гониометар је помоћно навигационо средство којим се утврђује положај ваздухоплова тако што се одређује смер из кога се прима радио комуникација коју он емитује. VDF пријемна станица се обично поставља у оквиру аеродромског комплекса.

VDF локација

Аутоматски метеоролошки системи и опрема

Слетање и полетање са аеродрома у великој мери зависе од тренутних временских услова на аеродрому. Стога су меторолошке информације од кључне важности за безбедност ваздушног саобраћаја. Основни извор информација су аутоматске метеоролошке станице, које су постављене на свим аеродромима на територији Републике Србије и Републике Црне Горе, а које су намењене за перманентно мерење, прикупљање, обраду, архивирање, приказ и размену метеоролошких података. Аутоматске метеоролошке станице се састоје од:

• сензора за мерење правца и брзине ветра, видљивости, висине облачности, ваздушног притиска, влажности ваздуха, температуре ваздуха и тла, количине падавина итд.;
• аквизиционог блока за пријем, прилагођавање и прослеђивање података на даљу обраду;
• удвојених сервера (контрола рада сензора, обрада података, архивирање, прослеђивање података ка корисницима);
• терминала/радних станица за приказ података.

Анемометар

Код процедура полетања, прецизног прилаза и слетања у условима смањене видљивости, поред висине доње базе облачности важна је и вредност RVR (Runway Visual Range) параметра. Аутоматизован систем на аеродрому у Београду обезбеђује ове податке, што је био један од предуслова за успостављање оперативне категорије Cat IIIb на аеродрому „Никола Тесла“ у Београду.

У оквиру система за обједињени приказ метеоролошких података, укључени су и метеоролошки извештаји као што су METAR, SPECI, TAF, SIGMET, AIRMET, AD WRNG итд., генерисани аутоматски или од стране прогностичара и метеоролошких техничара.

У циљу испуњавања високог нивоа поузданости који је неопходан за метео системе, посебно у условима смањене видљивости, аутоматске метеоролошке станице су базиране на модуларној и дистрибуираној архитектури. Вишеструки LAN-ови, вишеструки нивои обраде и редундантности омогућавају низак ниво утицаја отказа на функције система. Принципи дистрибуиране обраде података у тим системима обезбеђују да не дође до прекида у пружању MET услуга у ваздушном саобраћају, а у складу са стандардима и препорученом међународном праксом.

Визиблиметар и метео сензор FS11P

Процедура калибраже FS11P

Сви преносни сензори се еталонирају у акредитованој лабораторији. Сва метеоролошка опрема која се користи за мерење се редовно проверава и калибрише. Посебном интерном процедуром прописан је начин вршења еталонирања и провере исправности метеоролошких мерних инструмената и опреме.

Метеоролошке карте из IBL прогностичког система

Прогностичари имају на располагању велики број алата за визуелизацију појава и приказ метеоролошких карата. Неколико примера је дато на горњим сликама.

Треба поменути и систем за откривање електричног пражњења у атмосфери – Linet (слика испод).

Кориснички интерфејс са система Linet – Lightning detection system

Linet  систем се састоји од сензора, процесора и сервера за прорачун. Локације сензора су изабране да покривају читаву територију Србије и Црне Горе. Израчунавањем кашњења свих примљених информација о догађају добија се прецизно место удара грома и појаве муње.

Повратак на врх стране